Priredio Radivoj Radić
Prevela sa francuskog Jasna Vidić
Kada su autori vizantolozi takvog ugleda i takvih međusobnih razlika u senzibilitetu spram istorijskog kakav je slučaj sa profesorima Šeneom i Flizenom, onda je veliko zadovoljstvo izdavača što ih je okupio na jednom mestu i ponudio ovakvu metafrazu srpskom čitaocu. Smilja Marjanović-Dušanić, urednica edicije Polis
O knjizi
O autoru
Podaci
Komentari
Povodom knjige
Ovo izdanje nastalo je spajanjem dve odvojene sinteze Histoire de Byzance Žan-Kloda Šenea i La civilisation byzantine Bernara Flizena prvobitno objavljene u poznatoj francuskoj ediciji „Šta znam?“ (Que sais-je?). Pretočeni u novu celinu, sa izabranim dodacima, ovi tekstovi nude drugačiji i dinamičniji pogled na vizantijski svet od onog koji se može naći u širokoj ponudi postojećih produkcija. Ta se razlika, pre sve ga, ogleda u pristupu osnovnim temama ove knjige – istoriji i civilizaciji – koji se zasniva na izvodima iz odabranih izvora.
Tako sačinjena, nova celina omogućava čitaocu svojevrsno putovanje kroz svet Vizantinaca, sagledan pre svega njihovim sopstvenim očima. Dvojica uglednih i učenih vizantologa poduhvatili su se zadatka da u sažetom obliku kažu mnogo toga, iznoseći sopstvene poglede na vizantijsku prošlost, profilisane dugim iskustvom naučnog i pedagoškog rada.
Srpsko izdanje, prilagođeno studentima i drugoj zainteresovanoj publici koja želi sistematizovana znanja o određenoj eposi, upotpunjeno je beleškama o piscima čija su dela prevedena u izvodima, kao i glosama koji olakšavaju pristup materiji, a u isto vreme oslobađaju tekst zamornih objašnjenja. Dodat je i značajan korpus grčkih tekstova sa komentarima, koji do sada nisu bili dostupni na našem jeziku, kao i veći broj odabranih ilustracija.
Bernar Flizen
Profesor je na Univerzitetu Pariz IV, Sorbona i direktor studija religije na prestižnoj školi visokih studija EPHE (Ecole Pratique des Hautes Études). Proučava vizantijsku književnost i filologiju, vizantijsko hrišćanstvo, hagiografsku književnost, svetiteljske kultove i istoriju hrišćanske Palestine. Pored niza naučnih rasprava objavljenih u najeminentnijim časopisima, prevoda i komentara niza vizantijskih pisaca, izdvajamo njegove knjige Miracle et histoire dans l’oeuvre de Cyrille de Scythopolis (1983), Saint Anastase le Perse et l’histoire de la Palestine au début du viie siècle, t. I-II, (1992), i La civilisation byzantine, (2006).
Žan-Klod Šene
Poznati je francuski istoričar, specijalista za Vizantijsko carstvo. Šef je katedre za Vizantijsku istoriju na Univerzitetu Pariz IV Sorbona i direktor Centra za istraživanja istorije i civilizacije Vizantije. Bavi se istraživanjem vizantijskog društva između 8. i 13. veka, političkom i vojnom istorijom Vizantije kao i vizantijskom aristokratijom. Jedan je od najuglednijih svetskih proučavalaca vizantijskih pečata. Objavio je više knjiga, poput Révoltes et mouvements de dissidence dans l’Empire byzantin de 1180 à 1208 (1977), Pouvoir et contestations à Byzance 963-1210, (1987), C.Morrisson, J.-C. Cheynet et W. Seibt, Les sceaux de la collection H. Seyrig conservés à la bibliothèque Nationale de Paris, (1991), Byzance. L’Empire romain d’Orient (2001), Histoire de Byzance. 1. L’État et la société (2005), Le Monde byzantin. II L’Empire byzantin 641-1204 (2006).
Godina izdanja : 2010.
Broj strana : 374
Pismo : ćirilica
Povez : Tvrdi povez s omotnicom
Format : 24 x 16
Težina : 783 g
ISBN : 978-86-7102-369-6
KOMENTARI (0)
Ostavi komentar
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.