Ironija ovog i onog sveta
28.09.2015. | #Ironija ovog i onog sveta
Žoakin Marija Mašado de Asis
POSTHUMNI MEMOARI BRASA KUBASA
Ironija ovoga sveta je u tome što sve dok ne umremo ne znamo ni kako ni zašto smo živeli. A da li posle smrti uopšte nešto znamo, to ćemo saznati. Ovim pojmovima poigrava se Mašado de Asis ( 1839- 1908), brazilski pisac razvijenog smisla za realizam koji bi po britkosti i ironičnosti stila mogao da pruži ruku Pirandelu i njegovom smislu za humor, iako ih je delila četvrtina veka i Atlantski okean.
Srpski čitaoci prvi put su se sreli sa prevodom jedne Mašadove priče ( Otac protiv majke) u antologiji Savremene brazilske priče koju je takođe objavio Clio, trudom istog prevodioca Ane Marković de S
Like&Share
Igra skrivanja i razotkrivanja
17.09.2015. | #Igra skrivanja i razotkrivanja
Goran Marković, Male tajne
________________________________________
Cenjeni gospodine Stankoviću,
pišem vam nakon što sam, u jednom dahu i tokom jednog popodneva, pročitala vašu knjigu Male tajne. Nisam mogla da se oduprem i ne potražim prave ličnosti iza modifikovanih imena vaših junaka – upravo ono što ste u uvodnoj reči naznačili kao najmanje važno, ali igra razotkrivanja identiteta uvek čini da se čitalac oseća visprenijim, da ne kažem pametnijim. Istina, nisam imala stoprocentni uspeh, ali nisam ni insistirala. Svaki malo bolji poznavalac pozorišnih arhiva lako bi među sačuvanim programima i plakatima mogao da pročita prava imena vaših junaka, čak i ako ih po liku iz mladosti više ne prepoznaje
Like&Share
Bliskoistočni Kandid ili Opsimista
15.09.2015. | #Bliskoistočni Kandid ili Opsimista
Emil Habibi, Opsimista - Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića
Zahvaljujući fantastičnom prevodu Srpka Leštarića, naša kultura je jedna od retkih koja ima privilegiju da upozna delo najintrigantnijeg palestinskog pisca Emila Habibija.
Kulturološka kontraverza ovog pisca, aktiviste, političara poreklom iz hrišćansko-palestinske porodice i pripadnika KP Izraela, vidljiva je već u oksimoronskom naslovu Opsimista (...I uvek se pitam: šta sam ja, jesam li pesimista ili optimista?) i apsurdu tragikomične avanture identiteta koju nagoveštava podnaslov Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića. Kao i njegov antijunak, Emil Habibi je odlučio da nastavi da živi u Izraelu i kada ga je njegova domovina (u romanu predst
Like&Share
Pacifistički manifest
10.09.2015. | #Pacifistički manifest
Izašao je novi naslov u popularnoj ediciji ‘Gral’ koja donosi nove naslove svetske književnosti i zahvaljujući čijem izboru su srpski čitaoci upoznali mnoga, do sada nepoznata, imena svetske književnosti. Ovog puta to je Emil Šukri Habibi (1922–1996) i njegovo najpoznatije delo Opsimista u izvrsnom prevodu sa arapskog Srpka Leštarića. Autor je rođen u Palestini, u hrišćanskoj porodici. Jedan od najmlađih lidera Palestinske komunističke partije, ostao je u svom rodnom gradu Haifi za vreme prvog arapsko-izraelskog rata 1948. godine. Nakon rata, učestvovao je u osnivanju izraelske Komunističke partije i bio višegodišnji urednik lista Al-Itihad. Godine 1956. prelazi u Nazaret i ostaje tamo do kraja života. Bio je u nekoliko
Like&Share
Arhitektura pozorišta XX veka
10.09.2015. | #Arhitektura pozorišta XX veka
Dugоgоdišnjе bаvljеnjе Rаdivоја Dinulоvićа аrhitеkturоm pоzоrištа i, širе, prоblеmаtikоm scеnskоg prоstоrа rеzultirаlо је knjigоm koјоm је u srpskој tеаtrоlоgiјi оtvоrеnа tеmа о kојој smо dо sаdа čitаli sаmо u prеvоdimа dеlа Čеzаrе Mоlinаriја, Pаmеlе Hаuаrd, Pitеrа Brukа, Zigfridа Mеlhingеrа i dr.
Dеfinišući pоzоrišni prоstоr kао dео urbаnе cеlinе i urbаnu cеlinu kојој је nеоphоdnо pоzоrištе dа bi bilа kоmplеtnа, аutоr nаs upоznаје sа svim аspеktimа pоzоrišnе zgrаdе kаkvu је zаtеkао pоčеtаk 20. vеkа. Оsvrćе sе nа rаzvој scеnе i scеnskоg prоstоrа trаžеći svе bi
Like&Share