Стиже Наслеђе Рима ! ВЕЛИКИ број претплатника студије Криса Викама Наслеђе Рима учврстио нас је у уверењу да интересовање за рани период европског средњовековља не само да не јењава, него је, управо супротно, врло живо и присутно. Не сумњамо да ће овај смели и свеобухватни покушај расветљавања ‘мрског’’ историјског периода оправадати и завредети читалачко поверење. Какви су, дакле, увиди које аутор може да понуди? Викамов поглед на средњи век је свеж и методолошки оправданији од оних који су му претходили. Сагледавајући период од 400. до 1000. године нове ере из угла политичке, друштвене, економске и културне историје, аутор се истовремено обрачунава са најмање два „велика наративаˮ који представљају опште место досадашњих проучавања овог историјског поглавља. Први, модернистички, садржан је у одвише често рабљеној претпоставци да је средњи век био какво мрачно доба нецивилизованих нараштаја. Други пак, националистички, средњи век интерпретира као време „рађања“ Европе или појединих европских нација. Желећи да се разрачуна са оваквим, понешто митизованим представама о средњем веку, Викам исписује повест овог раздобља имајући у виду најновија сазнања, не само из историографије, већ и историје уметности и археологије. У КЊИЗИ Наслеђе Рима пажња није посвећена само западној и средњој Европи, већ и широком простору од Северног мора до јужне обале Средоземља, од Ирске до Ирака, од Кијева до Толеда. Студија је подељена на четири велике целине, према периодима: у првој се разматра распад Римског царства и његове последице. Она покрива период 5. и прве половине 6. века. Друга носи наслов „Запад после Римаˮ и обрађује развој различитих европских регија у периоду након гашења римске власти, све до средине 8. века. Трећи доноси поглед на „царства Истока“, тј. на Византију и државе муслиманског цивилизацијског круга, што пружа могућност упоредне перспективе у односу на предмет истраживања. Њему се Викам враћа у четвртој целини, стављајући тежиште на каролиншку и посткаролиншку Европу, од 750. до 1000. године. ВИКАМОВА студија се од претходних разликује и по томе што представља концепцијски заокружен преглед изабраних раносредњовековних феномена. У тематском, концепцијском и методолошком смислу на српском језику тренутно не постоји ниједна која би јој могла парирати.