„Ekonomski čovek" je pobedio, ali po koju cenu? U trci sa bogaćenjem rasteruje takmace, ali kao da ne zna za čiji račun to radi, upozorava Danijel Koen
 
 
Šta se to dogodilo sa društvom koje je sebi postavilo za cilj da obezbedi „sreću za najveći broj ljudi" i zašto mu baš taj proklamovani cilj stalno izmiče; zašto usled ogromnog rasta materijalnog blagostanja nije porastao osećaj zadovoljstva i sreće; zašto su mlađi i stariji mnogo srećniji od odraslih osoba srednjih godina; da li privredni rast uopšte povećava sreću; da li je internet doprineo rastu sreće; da li je rad postao vrednost koja polagano iščezava; da li je poželjno da roditelji podstiču decu tako što im obećavaju nagradu za dobre ocene u školi; zašto novčani podsticaj postaje kontraproduktivan ako narušava osećanja, odnosno zašto se finansijska nadoknada ne sabira sa moralnom nadoknadom; zašto su gubitak posla i razvod dva najbolnija trenutka u životu odrasle osobe (a njih savremeni svet neprestano podstiče); zašto je propalo Rimsko carstvo; da li je demokratija pretpostavka stabilnog privrednog razvoja ili je obrnuto; zašto je poslednja ekonomska kriza vratila na scenu mehanizme i ponašanja za koje se mislilo da su odavno prevaziđeni (pored ostalog merkantilizam i nacionalizam); zašto se u skoro svim bivšim socijalističkim društvima javlja „žal za prošlošću"; da li je savremena globalizacija zapravo povratak u prošlost? Na ova i brojna druga pitanja odgovara francuski ekonomista Danijel Koen u knjiziHomo economicus: (zabludeli) prorok novih vremena (Clio, Beograd, 2014).
 
Ljudi neprestano tragaju za srećom i na različite načine nastoje da je ostvare. Čovek ne živi izolovano već u društvu, upućen na druge sa kojima može sarađivati ili se nadmetati. Ekonomska nauka polazi od „ekonomskog čoveka" kojem pripisuje racionalnost i sebičnost. On je u neprestanom nadmetanju i poređenju sa drugima. Po pravilu poredi se sa uspešnijima. Koen podseća na podelu dobara koju je uveo Bruno Fraj da bi objasnio šta ljudi imaju u vidu kada se porede sa drugima. Fraj razlikuje „spoljašnja" i „unutrašnja" dobra. Prva se odnose na status i bogatstvo (spoljašnji znaci društvenog uspeha), a druga na tuđu naklonost, ljubav, osećanje životnog cilja („smisla života"). Prva dobra naglašavaju suparništvo u društvu, a druga pojačavaju osećanje blagostanja. Oba su, tvrdi Koen, potrebna za sreću. Problem je, međutim, u tome što čovek sistematski potcenjuje blagodeti unutrašnjeg dobra pa shodno tome i donosi odluke.
 
Koen jezgrovito predstavlja i komentariše rezultate istraživanja iz različitih oblasti da bi pokazao da je ljudska priroda daleko složenija od one koju opisuje „ekonomski čovek", kao i da motivi koji rukovode ljudskim ponašanjem ne mogu biti svedeni samo na jednu dimenziju. Ideja da je nadmetanje dovoljno za efikasnu organizaciju društva, prema Koenu, posledica je antropološke iluzije. Sve je dakle stavljeno na kartu „ekonomskog čoveka". „Ekonomski čovek" je pobedio, ali po koju cenu? Čujmo Koena: „U želji da savlada prepreke koje nastaju u trci sa bogaćenjem, u ime efikasnosti, on rasteruje takmace kao što su Homo ethicus, Homo empathicus... te druge strane čovekove koje teže saradnji i uzajamnosti. Pobedivši suparnike, on umire zatvarajući ljudsku prirodu u neefikasan svet lišen ideala". Ekonomski čovek maksimizira korisnost, kaže Koen, ali kao da ne zna za čiji račun to radi. Prema njegovom mišljenju, potrebno je dati novi zamah saradnji, društvenosti i empatiji. Ovo nije knjiga amatera. Koen je proizvod elitnog francuskog obrazovanja. Širina zahvata (Koen čitaoca vodi kroz raskošne odaje filozofije, sociologije, istorije, književnosti, psihologije, bihevioralne ekonomije i ekonomske teorije), lepota jezika, preciznost iskaza i duboko prodiranje u probleme su obeležja te škole. Sve to je došlo do izražaja i u ovoj knjizi koja će po svom predmetu, ali i po načinu analize, biti zanimljiva i pristupačna širokoj čitalačkoj publici.
 
Da li ste vi čitaoče srećni? Ako niste, zapitajte se šta je to što vam najviše nedostaje? Ukoliko vam ova pitanja nešto znače, ako ih uopšte sebi postavljate, obavezno pročitajte ovu izuzetno podsticajnu knjigu.
 
Božo Stojanović
NIN, br. 3346, 12. februar 2015.