Iskustvo pokazuje da odgovorno i znalački pisati o Balkanu danas nije nimalo lakše nego nekad. Čini se da “prokletstvo” poluostrva – sudbinska predodređenost njegovih žitelja na strasti koje vladaju interesima, na nesloge i netrpeljivosti od kojih kao da nema izlečenja – i dalje opterećuju istorijsko mišljenje. Pa ipak, sve više se oseća potreba za racionalnim odgovorima na brojne dileme što ih postavlja zajednička balkanska prošlost. Za takvim putokazima najsigurnije se traga u zaklonu takozvane “objektivne”, odnosno naučne istoriografije. Premda su naivnosti pozitivističkih zabluda da se do istine može doći odavno za nama, a postizanje potpune objektivnosti u suštini proglašeno za još jednu od mnogih iluzija, ipak postoje knjige koje suvereno pomažu da se smanji neznanje o susedu, o drugom, da se suštinsko nepoznavanje koje je u korenu ograničenih vidokruga i neminovno rađa opake ideje, zaslepljujuće strasti i potpune neistine znanjem može i mora prevazići.

Takve su knjige koje vam nudimo ovog vikenda, uz literarni dodatak, roman holandskog autora Jana van Mersberhena.